Doslovno, u današnje vreme postoji oko stotine hiljada različitih dijeta. Neke su za gubitak kilograma, druge za dobijanje na težini, treće za snižavanje holesterola, zatim za zdrav i dug život i tako dalje.
Reč dijeta na latinskom jeziku znači „dnevni dodatak hrani“, dok na grčkom jeziku predstavlja „način života“ tojest „režim ishrane“.
Dijeta predstavlja planiranu, odnosno, kontrolisanu količinu hrane i pića koje čovek može da unese da bi postigao određeni cilj. Ciljevi su različiti pa samim tim postoji i veliki broj raznovrsnih dijeta. Predlažemo Vam da pogledate kojih osam dijeta su najpopularnije poslednjih godina.
1. Atkins dijeta
Ova dijeta podrazumeva da se tokom njenog sprovođenja kontroliše nivo insulina u našem organizmu. Ako konzumiramo veliku količinu rafinisanih ugljenih hidrata nivo insulina će veoma brzo porasti, a zatim brzo spasti. Taj porast insulina će pokrenuti naše telo da skladišti višak energije, ali isto tako će stvoriti malu verovatnoću da se ta uskladištena energija iskoristi. I na taj način se gomilaju masne naslage. Zato se ova dijeta bazira na niskom procentu unošenja ugljenih hidrata i sastoji se od tri nivoa.To su indukcija, kada se unosi svega 20g ugljenih hidrata dnevno. Druga faza je nastavak dijete u blažem obliku i tada se manje gubi na težini i treći nivo je održavanje postignutog rezultata. On podrazumeva da sami sebe testiramo i kontrolišemo.
2. Zona dijeta
Ova dijeta podrazumeva izbalansiranu ishranu koju čine 40% ugljeni hidrati, 30% masti i 30% proteini. Cilj ove dijete je takođe kontrola nivoa insulina i samim tim uspešnije mršavljenje i gubitak na težini.
Zona dijeta podstiče potrošnju kvalitetnih ugljenih hidrata kao što su prerađeni ugljeni hidrati i masti u vidu maslinovog ulja, avokada i oraha.
3. Vegetarijanska dijeta
Postoji veliki broj raznovrsnih vegetarijanskih dijeta. Međutim, sve one imaju jednu zajedničku osobinu, a to je da isključuju upotrebu namirnica životinjskog porekla osim jaja, mlečnih proizvoda i meda.
Studije su pokazale da vegetarijanci imaju manju telesnu težinu, bolji imuni sistem i duže žive od ljudi koji jedu meso.
4. Vegan dijeta
Veganska ishrana je više način života i filozofija nego dijeta. Vegan dijeta isključuje upotrebu svih namirnica životinjskog porekla uključujući i jaja, mlečne proizvode i med. Ovo nije samo zbog zdravstvenih razloga već i zbog etičkih tojest saosećajnih.
Vegani veruju da metode moderne intenzivne poljoprivrede su loše za našu sredinu i neodržive na duži rok. Ako konzumiramo samo baznu hranu, društvo će imati više koristi, životinje će manje patiti, a hrane će biti mnogo više, takođe ljudi će fizički i metalno biti zdraviji. To je filozofija vegana.
5. Dijeta bazirana na bodovanju unosa
Weight Watchers dijeta je fokusirana na gubitak težine na osnovu adekvatne ishrane, vežbi, podrške i bodovne liste.
Ova dijeta je nastala šezdesetih godina prošlog veka kada je jedna domaćica imala problema sa viškom kilograma i želela da smrša. Ona je zaista izgubila na težini, ali da bi održala tu težinu organizovala je mrežu prijatelja sa istim problemima. Oni su jedni drugima bili podrška i međusobno se motivisali. Vremenom je domaćica shvatila da do idealne težine se ne dolazi samo konzumiranjem probranih namirnica već promenom načina ponašanja, razmišljanja i odnosa prema hrani. Tako je Weight Watchers danas postala kompanija sa ograncima širom sveta.
Ovoj dijeti se možete priključiti fizički tojest pohađanjem redovnih sastanaka ili online kada takođe dobijate svu neophodnu obuku i podršku.
6. Dijeta „ južne plaže“
Tvorci ove dijete su kardiolog doktor Agatston i nutricionista Marie Almon. Dijeta je nastala devedesetih godina i bazira se na kontroli insulina i prednosti prerađenih sporih ugljenih hidrata u odnosu na brže ugljene hidrate. Ne treba se izgladnjivati već sve jesti umereno. Šećere treba zameniti veštačkim zaslađivačima, unositi dovoljno antioksidanata i namirnica bogatih omega-3 masnim kiselinama.
7. Dijeta bazirana na sirovoj hrani
Ova dijeta podrazumeva konzumiranje hrane i pića koji se ne obrađuju već su potpuno na biljnoj osnovi, idealno organske namirnice. To znači, da tri četvrtine unete hrane je nekuvano. Pristalice ove dijete su takođe vegani, a to znači da ne jedu ništa što je životinjskog porekla.
Dijeta bazirana na sirovoj hrani se danas može podeliti u četiri kategorije. To su sirovi vegetarijanci, sirovi vegani, sirovi svaštojedi i sirovi mesožderi.
8. Mediteranska dijeta
Mediteranska dijeta se može slobodno nazvati južno evropskim načinom ishrane. Karakteristična je za prehrambene navike ljudi sa Krita, Grčke, Južne Italije, ali i Španije, Francuske obale i Portugalije. Naglasak je na biljnim namirnicama, svežem voću kao dezertu, pasulju, orasima, žitaricama, semenkama, maslinovom ulju kao glavnom izvoru dijetalnih masti. Zatim obuhvata sir i jogurt kao glavne mlečne proizvode, umerenu količinu ribe i živinskog mesa, do četiri jaja nedeljno, malu količinu crvenog mesa i umerenu količinu vina.
