Zašto smo toliko umorni, pospani, neraspoloženi tokom proleća kada sve cveta i buja? Glavni krivac je prolećni umor koji se još javlja pod nazivima prolećna astenija ili prolećna letargija.
Proleće je mnogima omiljeno godišnje doba kada se priroda budi i biljke i životinje postaju aktivnije, a samo su ljudi umorni. Dakle, zašto se javlja prolećni umor, da li je to bolest ili samo prolazno stanje. Koji su uzroci prolećnog umora, kako prepoznati simptome i kako se izboriti sa ovim stanjem našeg organizma. Slede odgovori na sva ova pitanja.
Uzroci i simptomi
Kada je u pitanju prolećni umor, sa naučnog aspekta uzroci nisu jasno definisani. Sumnja se da glavnu ulogu igraju hormoni, krvni pritisak i ishrana.
Duži dani i veća koncentracija sunčeve svetlosti u proleće aktiviraju proizvodnju hormona seratonina koji tokom jutra podiže raspoloženje. U isto vreme je veoma aktivan i melatonin koji je odgovoran za san. Kada se udruže ova dva hormona ona opterećuju naše telo što dovodi do umora.
Tokom proleća i temperatura raste ili stalno varira, a takve promene utiču na naš krvni pritisak. Kada je toplije krvni sudovi se šire i pritisak pada. Rezultat toga je umor.
Kada je u pitanju ishrana, tokom zime ljudi manje jedu svežeg voća i povrća i zbog toga im nedostaju veoma bitni vitamini i minerali.
Kao mogući uzroci navode se još i sama promena godišnjeg doba odnosno prelazak na letnje računjanje vremena i samim tim duži dani. I na ove promene organizam mora da se navikne. Uzrok mogu biti i sezonske alergije jer tokom proleća mnoge biljke cvetaju, puno je alergena u vazduhu koji takođe dovode do određenih simptoma koji se pripisuju prolećnom umoru.
Prolećni umor nije bolest već privremeno stanje našeg organizma ili sindrom koji kod nekih ljudi traje kraće, a kod nekih duže sve u zavisnosti od prilagođavanja organizma novom godišnjem dobu. Obično se javlja tokom prve nedelje kada je spoljna temperatura između 15 i 20 stepeni celzijusovih. Neko se brže za par dana, a neko sporije prilagođava ovim temperaturama.
Najčešći simptomi su malaksalost, vrtoglavica, glavobolja, lupanje srca, umor, pospanost, depresija.
Kako pobediti prolećni umor?
Važno je da se tokom proleća vrati telu ono što mu je nedostajalo tokom zime. To su pre svega sunčeva svetlost i toplota, svež vazduh i ishrana bogata vitaminima i mineralima.
Iskoristite jutarnje sate za šetnju ili trčanje. Lepše je vreme pa umesto autom, idite na posao biciklom. Redovno boravite napolju jer dnevna svetlost popravlja raspoloženje, motiviše i povećava energiju organizma. Pod dejstvom dnevne svetlosti telo sintetiše hormon, seratonin – takođe poznat kao hormon sreće – i zaustavlja proizvodnju melatonina ( hormona spavanja).
Što više se krećite da biste poboljšali cirkulaciju. Jutarnje tuširanje naizmenično toplom i hladnom vodom poboljšava cirkulaciju i obezbeđuje dobar protok krvi.
Morate brinuti i o koži koja je bila pod stresom jer je tokom zime bila izložena suvom vazduhu koji stvara centralno grejanje kao i niske spoljne temperature.
Koži sada treba dosta hidratantne nege da bi ostala elastična i glatka.
Na kraju povedite računa o ishrani. Unosite sveže voće i povrće kao i zdravu hranu. Lagana ishrana podeljena na nekoliko manjih porcija u toku dana je bitna radi lakšeg varenja. Ishranu obogatite salatama, kao i svežim voćem i povrćem. Ove namirnice su obogaćene vitaminima i mineralima koji će pomoći organizmu da lakše prebrodi prelazni period iz zime u proleće i izbori se sa prolećnim umorom.
Veoma je bitan i kvalitetan noćni san. Zato dobro zamračite prostoriju, provetrite je i napravite adekvatnu atmosferu za spavanje. Kvalitetan san vas čini odmornijim tokom dana i omogućava vam da se lakše izborite sa hormonskim promenama.
Treba napomenuti da prema istraživanjima žene češće imaju problem sa prolećnim umorom što se ponekada pravda i nedostatkom gvožđa. Zato unosite namirnice bogate gvožđem, vitaminom C i folnom kiselinom. Ukoliko se umor nastavi onda je najbolje proveriti krvnu sliku i nastaviti sa drugačijom terapijom po preporuci lekara.
