Naučno je dokazan uticaj muzike na zdravlje, na naše telo i um. Pre svega muzika opušta, ali i podstiče naše emocije, razmišljanje i kreativnost.
Nisu nam potrebni doktori da bismo videli koliki je uticaj muzike na zdravlje veliki. To nije ništa novo jer istorijski gledano još je veliki filozof Platon tvrdio da muzika utiče na emocije i na karakter pojedinaca. Hipokrat je koristio muziku za lečenje mentalnih bolesti. Danas postoji disciplina u okviru psihologije koja se zove muzikoterapija i koja se koristi u lečenju pacijenata pre svega u njihovom smirivanju kao i u oslobađanju od psihičkih tegoba.
Uticaj muzike na zdravlje ljudi je predmet stalnih proućavanja. Sada se naučnici fokusiraju na to kako muzika deluje na naš mozak. Naime, naučnici sa kalifornijskog Univerziteta Irvin su posmatrali kako muzika utiče na mozak mališana i zaključili da im ona pomaže da savladaju deljenje, razlomke i proporcije. Ovaj podatak nije novost, ali se neuromuzikologija, naučna disciplina koja se bavi uticajem muzike na mozak, još uvek nalazi u povoju. Do sada se otkrilo da muzika trenira mozak za više nivoe razmišljanja.
Prvo, muzika podstiče i razvija vremensko prostorno rezonovanje koje se koristi prilikom učenja viših formi matematike i nauke. Zbog kompleksnih struktura koje se ponavljaju, ona razvija motorni sistem mozga, razvija čulo vida i sluha, jača koordinaciju, koncentraciju i pospešuje pamćenje. Naučnici su potvrdili da studenti koji slušaju klasičnu muziku dok uče brže usvajaju i reprodukuju pročitane sadržaje od onih koji se bave naukom u tišini.
Danas terapeuti pokušavaju da izleče ljude uz pomoć muzike. Veruju da je to jedan od mogućnosti da se uđe u podsvest ljudi i da se pronađe i eliminiše uzrok anksioznosti ili depresije. Takođe se tako mogu otkriti i skrivene emocije ljudi.
Naučnici pokušavaju da otkriju i kako muzika utiče na pacijente koji boluju od Alchajmerove bolesti i demencije. Studije su pokazale da su kod ovih pacijenata delovi u mozgu koji čuvaju muzičku memoriju često neoštećeni. Pacijenti su mogli da se sete stihova dečijih pesama samo kada su im puštali pesme. Međutim, kada su im te iste pesme čitali oni se ničega nisu sećali.
Dr.Alfred A.Tomatis je francuski istraživač poznat kao tvorac termina „ Mocartov efekat“. On je 30 godina proučavao decu sa smetnjama u učenju i došao je do zaključka da kada ta deca slušaju Mocarta od 8 do 10 minuta povećavaju im se kognitivne sposobnosti odnosno sposobnosti pamćenja, mišljenja i učenja. Takođe, pod uticajem Mocartove muzike se i njihov IQ povećava za 8 do 10 poena.
Svaka osoba različito doživljava različite muzičke žanrove. Ako uporedimo klasičnu i hevi metal muziku možemo istaći da klasična muzika čini da se osećate opušteno i prijatno, dok hard rock obično ubrzava rad srca. Reklo bi se različiti žanrovi muzike pokreću različitu vrstu vaše energije. Zato slušajte muziku shodno vašim trenutnim potrebama. Ako želite da se opustite onda neka lagana muzika, ali ako želite da izbacite višak negativne energije onda će vam dobro doći neka teža rock pesma uz koju ćete se razdrmati i dobro umoriti.
Naučnici su otkrili da muzika podiže raspoloženje i može da pomogne da prebrodite teške životne situacije. Može da vas nasmeje, natera da zaplešete i pevušite, a ponekad i da vas rasplače ako vam pokrene neke sentimentalne uspomene.
Uticaj muzike na zdravlje je raznolik jer muzika je i način samoizražavanja ljudi. Ljudi ne mogu da žive bes samoizražavanja. Neko voli samo da sluša muziku, dok drugi obožavaju da je stvaraju, sviraju melodije ili pevaju. Muzika je najbolji način da izrazite svoju individualnost i kreativnost. Ako stvarate muziku vaša sopstvena melodija može imati magični efekat i na vas i na druge.
Muzika je jedna od najlepših ljudskih tvorevina bez koje se svet ne može ni zamisliti. Nadamo se da će čovečanstvo uskoro naučiti i kako da je mudro koristi. Reklo bi se uticaj muzike na zdravlje ljudi je korisno kao što je mleko korisno bebama. Zato slobodno slušajte muziku i uživajte.
