Predstavljamo vam zanimljive činjenice o snovima i sanjanju. Neke su vam možda poznate, a verovatno ima i onih koje će vas veoma iznenaditi.
Naš mozak radi na misteriozan i fascinantan način. Zbog toga je predmet proučavanja mnogih naučnika. Ono što je posebno zanimljivo jesu snovi. Šta su snovi, zašto sanjamo, šta utiče na naše snove, da li možemo da ih kontrolišemo, zašto se javljaju noćne more, zašto ima i onih snova kojih ne možemo da se setimo kada se probudimo? Mnogo je pitanja, na neke su naučnici uspeli da odgovore. Zato smo za vas pripremili neke zanimljive činjenice o snovima i sanjanju koje će sigurno probuditi vašu pažnju.
Šta su snovi?
Snovi predstavljaju spoj slika, sećanja, emocionalnih doživljaja i drugih podsvesnih stimulansa koje ljudska bića kao i životinje doživljavaju dok spavaju. Iako je moguće sanjati u drugim fazama sna, brzi pokreti očiju ili faza REM spavanja je trenutak kada ćete najverovatnije iskusiti sanjanje.
Podsvesno naš um pozamljuje iskustva iz realnog života i konstruiše nadrealne fenomene izazvane snom. Jednostavnije rečeno ono što se dešava u našem životu se odražava i na naše snove. Tako je dokazano da na snove utiču mirisi, zvuci, gledanje horor filmova pred spavanje, ali i poza spavanja, uzimanje nekih lekova i slično.
Naučnici su saglasni da su snovi veoma bitni za mentalno zdravlje ljudi. Sanjanje pomaže ljudima da se probude i to odmorni i osveženi svakog jutra.
Da li svi sanjamo?
Snovi su sastavni deo svakog dobrog sna. Studije su potvrdile da ljudi rutinski ulaze u stanje snova svake noći. Sanja se od 3 do 6 puta u toku noći. San traje između 5 i 20 minuta. Približno 95% snova zaboravimo čim ustanemo iz kreveta. Kada vaš ciklus spavanja napreduje dalje iz ne REM u REM fazu spavanja veća je verovatnoća da ćete imati živopisne, intenzivne snove, koji ostaju u vašem umu i kojih se sećate slično kao i uspomena iz stvarnog života.
Zaminljive činjenice o snovima i sanjanju
Dešifrovanje pojedinačnih snova je teško, ali postoje neka otkrića koje se odnose na sanjanje i snove u opštem smislu. Pogledajte koje su to zanimljive činjenice o snovima.
- Tumačenje snova nije nauka. Sigmund Frojd je postavio osnove svoje psihologije snova. Međutim, od njegove smrti, postaje sve očiglednije da je sadržaj snova teže dešifrovati nego što je on to mislio.Istraživanja pokazuju da su neki snovi potpuno slučajni i nepovezani i da ih je gotovo nemoguće protumačiti. Ipak se može voditi dnevnik snova i na osnovu njega tumačiti njihovo značenje.
- Najčešće se sanja ujutru. Verovatno ste otkrili da se svojih snova najčešće sećate ujutru kada se probudite. To je zato što neposredno pre buđenja provodite više vremena u REM fazi , što dovodi do živopisnijih i dužih snova. Sanja se dok ste u dubokom snu tokom cele noći, ali se ti snovi teže zapamte.
- Manje stresa bolji snovi. Stres i druge negativne emocije dovode do problema kao što su depresija, visok krvni pritisak i loših snova.Ako imate konstantno noćne more onda verovatno postoji neki problem sa vašim mentalnim zdravljem koji morate rešavati. Kada osetite unutrašnji mir onda ćete imati i bolje vrste snova.
- Sećanja obaveštavaju vaše snove. Budna životna iskustva prodiru u vašu podsvest postavljajući temelje za vaše buduće snove.Neki stručnjaci za neuronauku veruju da se kratkoročna do dugoročna konsolidacija pamćenja dešava tokom procesa sanjanja. Drugi ističu da su snovi način na koji mozak priprema ljudska bića da se nose sa budućim događajima.
- Muškarci i žene imaju drugačije snove. Teme o kojima muškarci i žene sanjaju nisu iste. Muškarci često sanjaju o tome da moraju da se ponašaju agresivnije dok žene sanjaju neke teške razgovore ili u snu doživljavaju odbacivanja.
- Negativni snovi su češći. Kod većine ljudi loši snovi su češći od dobrih. To može biti i posledica količine stresa koje ljudi doživljavaju u svakodnevnom životu. Takođe, neuroni i neurotransmiteri često tokom noći izlaze iz amigdale( centar za strah u mozgu) pa i to može biti razlog loših snova. Činjenica je da lekari ljudima prepisuju antidepresive ili druge lekove za spavanje kao jednu vrstu lečenja noćnih mora.
- Dok sanjamo se jedan deo mozga gasi.Prefortalni korteks, deo mozga koji ima veze sa planiranjem, donošenjem odluka i sličnim aktivnostima sa kojima se susrećemo dok smo budni, isključuje se dok sanjamo. Zbog toga su neki snovi bizarni i besmisleni jer ne možemo u snu racionalno da ih procenjujemo.
- Dok sanjamo smo nepomični. Mozak nam ne omogućava da se krećemo dok sanjamo, bar u većini slučajeva. Zbog toga se kod nekih ljudi razvijaju poremećaji spavanja. Na primer, paraliza sna, uzrokuje da ostanete privremeno paralizovani i da halucinirate dok ulazite u budno stanje, a hodanje u snu se dešava kada vaš mozak ne uspe da vas spreči da kombinujete spavanje i budno stanje.
- Možete preuzeti kontrolu nad svojim snovima. Neki sanjari koriste sposobnost da ostanu polusvesni u svojim kitnjastim i vizuelnim snovima. Ovaj proces je poznat kao lucidno sanjanje i omogućava vam da preuzmete aktivnu ulogu u priči koju vaša podsvest plete. Učenjem kako da sanjate lucidne snove možete usavršiti svoje sposobnosti rešavanja problema kao i ukupan kapacitet mašte čak i dok spavate.
- Verovatno ćete zaboraviti većinu svojih snova. Vaš mozak ostaje na niskom nivou kognicije tokom čitavog procesa sanjanja, a to otežava mogućnost ljudi da se sete šta su sanjali predhodne noći. Sećanje snova je najsvežije odmah kada se probudite i postepeno bledi tokom dana. Snove koji se ponavljaju je malo lakše zapamtiti.
