Slede zanimljivosti o kafi omiljenom napitku i pastira i kraljeva. Zato ako ste ljubitelj ovog čarobnog napitka i uživate trenutno u njemu, predlažemo vam da krenete sa nama u avanturu kako bismo saznali sve o poreklu kao i ostale zanimljivosti o kafi.
Posle vode kafa je napitak koji se najviše konzumira. Gotovo dve trećine ljudi popije šolju ovog najpopularnijeg stimulansa na svetu u roku od sat vremena nakon buđenja. Dan bez nje je nezamisliv, a da li znate kako je sve počelo da bi se stiglo do mnoštva aroma i ukusa, odnosno više od 140 vrsta kafe koliko ih danas ima?
Etiopija i pastir Kaldi
Zanimljivosti o kafi započinjemo sa 9. vekom kada je ona, navodno, otkrivena. Za to je zaslužan pastir Kaldi iz Etiopije. Primetivši jednog dana da njegove koze preterano skakuću i „ luduju“ nakon što bi pojele plodove sa neobičnog žbunja, rešio je da i sam isproba te iste bobice. Oduševljen sopstvenom hiperaktivnošću i naletom energije koju je dobio, čudotvorne bobice je odneo u obližnji manastir. Međutim, monasi nisu delili njegovo oduševljenje i zato su bacili zrna u vatru. A onda se manastirom proširio opojni miris. Oduševljeni monasi su izvadili ispržene bobice iz vatre, samleli ih i ubacili u vrelu vodu. Tako je barem zapisano u „ Hiljadu i jednoj noći“, čuvenoj zbirci priča sakupljanih vekovima.
U drugoj verziji priče o mladom pastiru, kada je Kaldi odneo crvene bobice u manastir starešina je shvatio kakva je njihova moć i naredio monasima da ih žvaću tokom noćnih molitvi da bi ostali budni. Obe priče su verovatno samo deo mašte, ali ipak stoji činjenica da je poreklo kafe vezano za Etiopiju i tamošnji narod Oromo, čiji su pripadnici smatrali da je biljka kafe nastala od suza bogova pa su joj pridavali magična svojstva.
Sveštenik Omar
Zanimljivosti o kafi nastavljamo sa još jednim sveštenikom Omarom koji je ljude lečio molitvom. Kada je jednom prilikom prognan u pustinju živeo je u pećini i gladovao. A onda je probao bobice žbunja koje je raslo oko pećine. Kako su bile gorke odlučio je da ih ispeče. Ali one su se stvrdnule i pocrnele. Skuvao ih je u vrućoj vodi… i ostalo je legenda. Čarobni napitak mu je vratio snagu, a zahvaljujući tom otkriću on se vratio kući i čak je proglašen za sveca.
Indija i Baba Budan
Legenda glasi da je pre mnogo vekova Indijanac po imenu Baba Budan poslom došao na tlo današnje Saudijske Arabije. Tom prilikom je u blizini Crvenog mora spazio biljku od čijih se plodova mogao napraviti neobičan napitak. Kada je zatražio da kupi biljku domaćini su ga ljutito odbili. Inatni Baba Budan ukrao je sedam zrna kafe i sakrio ih u svoj pojas.Vrativši se u Indiju posadio je seme. Tako je nikla biljka koju nijedan njegov sunarodnik nikada pre toga nije video.
Zanimljivosti o kafi vezane za muslimanske zemlje
Živopisna je i muslimanska verzija o poreklu kafe koja nas vraća na početak 7. veka. Tada je Alah jednu biljku iz svog nebeskog voćnjaka, posredstvom svog arhanđela Gavrila poklonio Muhamedu s ciljem da ga izleči i podari mu snagu da stvori islam. Muhamed je od nje stvorio napitak i nazvao ga „ eliksir“. Pripisao mu je čudotvorna svojstva. Naime, Muhamed se hvalio da uz pomoć njega može da zadovolji 40 žena iz harema i izbaci iz sedla isto toliko konjanika.
Zanimljivosti o kafi iz Evrope
Kada je kafa stigla na tlo Evrope, ubrzo je postala popularnija od vina u Francuskoj i čaja u Engleskoj. Kafa je u to doba smatrana luksuzom u kom je uživao i Luj XIV. Silno je želeo da ima sopstvene plantaže, a splet okolnosti mu je to i omogućio. Naime, gradonačelnik Amsterdama mu je dugovao uslugu pa su se njih dvojica dogovorili da to „ prebiju“ jednim stablom kafe. Legenda kaže da je Luj XIV po ceo dan pričao sa tim stablom pre nego što bi ga preuzeli baštovani. Od toga je sve krenulo. Kralj je naredio slugama da naprave prvi staklenik u Evropi i već za nekoliko godina Francuska je počela da izvozi kafu u Ameriku.
Beograd je u 16 veku bio jedan od prvih gradova koji se našao na proputovanju kafe kroz naš kontinent. Iako mnogi smatraju da su Srbi danas najveće kafopije na svetu istraživanja pokazuju da su to ipak Finci. Svaki Finac godišnje konzumira oko 12 kilograma kafe.
